У Библиотеци за страну књижевност отворена изложба „Место радње – Јурјевец“

Библиотека за страну књижевност у Москви била је 9. октобра домаћин отварања уметничке изложбе „Место радње – Јурјевец“, која је постала својеврсни резултат истоименог пројекта, који је реализован у облику међународног пленера у Ивановској области у лето 2025. године. Иницијатори су били Центар за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“, Руско-балкански центар за пословну сарадњу и културу и АНО „Центар за уметничку културу и уметност „Платно. Уље“, уз подршку ПМК-710 д.о.о.

У оквиру свечаног пројекта, о овом јединственом догађају говорили су један од његових организатора, директор Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ Евгеније Осенков, као и позната српска уметница Весна Симић, која је директно учествовала у пленеру.

Треба напоменути да су на међународном пленеру учествовали представници културе и уметности региона Иваново, а то су уметници Татјана Комшилова, Владимир Мајаковски, Анастасија Соловјова, Сергеј Теплов, Дмитриј Фалеев, Максим Јарцев и представница Србије Весна Симић.

У мају 2025. године, у години прославе осамстогодишње годишњице града Јурјевца, уметници из Русије и Србије посетили су овај град и створили серију скица, на основу којих су настали креативни радови, који су укључени у изложбу „Место акције – Јурјевац“. Наслов изложбе одражава задатак који је првобитно постављен пред умјетнике: да прикажу урбане погледе у виду елемената сценографије за филмове двојице изузетних режисера – Андреја Тарковског и Емира Кустурице. Сваки учесник пленера могао је да изабере место рада, жанр и технику који одговарају темпераменту. Овај пленер је постао веома важан културни догађај за учеснике. Гледали су филмове Тарковског и Кустурице, разговарали са ликовном критичарком Маријом Миловзоровом и шетали са водичем по Јурјевцу. И сви су одредили чији су му рад и расположење ближи – исконска руска носталгична туга А. Тарковског или балканска гротеска и храброст Е. Кустурице, и за чији филм желе да створе сценографију.

Након пленера одржана је прва изложба, тамо су изложене свеже скице, које су ухватиле прве утиске, али још увек није било везе са радом редитеља. Изложба коју данас отварамо представља радове уметника који су настали након дубоког промишљања теме и потраге за односом између заплета филмова и архитектуре, погледа и атмосфере овог града. Ова изложба је „креативни деби руских и српских уметника у улози сценографа у великом филму“.

Изложба ће трајати до 30. октобра 2025. године.