Ванредни амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини објавио је биљешке амбасадора Руске Федерације у Босни и Херцеговини на маргинама текста Сеада Нумановића. Објављујемо га:
Сеад Нумановић поставља питање: “Има ли наде за Бошњаке?” и набраја факторе који, по његовом мишљењу, дају основу за позитиван одговор на ово питање.
Даље у тексту, он прави необјашњив логичан заокрет и помиње личност председника Руске Федерације.
Ово ми се чини чудним. Категорички се не слажем са тврдњама да Русија негује “десничарске националистичке структуре у Европи”. Њихова појава и интензивирање су због сопствених разлога, који су очигледно неприкладни за анализу овде.
Једино објашњење је тврдња, која је постала мантра на Западу, да је Русија крива за све, од изумирања диносауруса до глобалног загревања!
Али слажем се са Сеадом Нумановићем када он постулира да ако нема правде, рат је неизбјежан.
Недостатак правде довео је до присиљавања Сакашвилијевог режима на мир у августу 2008. године.
Недостатак правде за Русе у Украјини и антидржавни, у суштини профашистички пуч у Кијеву, одбијање украјинских власти, које су већ изгубиле легитимитет, и њихових западних покровитеља да постигну споразуме о решавању ситуације на крају су довели до Специјалне војне операције.
Сам Путин је једном рекао: ако је борба неизбежна, први ударите!
Али ударите самоуверено, имајући довољно снаге да задржи одговор.
Ударите, али будите великодушни и милостиви према невинима.
Штрајкујте, али немојте слепо одбацити могућност политичког решења. Једини услов након не само деценија, већ и векова обмане од стране наших “партнера” је безусловно разматрање наших националних интереса.
Што се тиче наслова чланка, Сеаду Нумановићу са сигурношћу могу рећи да многи Босанци, и стари и млади, виде наду у Путину.