У ексклузивном интервјуу за часопис „Балкански дипломат“, Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко говорио је о тренутном стању руско-српске сарадње у различитим областима, а у контексту света који се брзо мења.
– Господине Амбасадоре, како Ви оцењујете општу политичку ситуацију у Србији? Они који протестују на улици траже оставку Александра Вучића и превремене изборе. Председник се не противи одржавању избора крајем 2026. године. Да ли треба да очекујемо драстичне промене или ће остати тренутни модел владе? Прича се да би Вучић могао да постане премијер.
– То ће у потпуности зависити од воље грађана Србије. Руска страна несумњиво уважава њихов избор.
Наравно, ми смо заинтересовани да српска држава сачува унутрашњу стабилност, настави прогресиван друштвено-економски развој и јача свој суверенитет. Одржавање вишестране и узајамно корисне сарадње са Русијом је у том погледу веома значајан фактор.
Врхунац протестне активности догодио се крајем 2024. – првој половини 2025. године. У садашњој фази, покрет поприма изразито политички карактер, укључујући и контекст могућих превремених парламентарних избора. Ситуација у Србији може се назвати мирном, безбедносни органи у потребној мери одржавају друштвени поредак, без обзира на обнову крупних демонстрација у мају.
– Да ли мислите да су протести који трају у земљи више од годину дана заиста студентске демонстрације? Или постоје тајанствени организатори? С друге стране, већина демонстраната су ипак патриоте. Да ли прозападни либерали покушавају да преузму власт на њиховим плећима?
– У сваком протестном покрету учествују различите групе грађана, које се понекад руководе апсолутно супротним мотивима. Међу учесницима митинга у Србији има много оних који су били шокирани трагедијом у Новом Саду 1. новембра 2024. године и обесхрабрени одређеним друштвеним проблемима који на овај или онај начин постоје у свакој земљи. Са друге стране, неко ту види згодан моменат за реализацију политичких амбиција. Јасно је и то да ову ситуацију желе да за своје интересе искористе и снаге изван земље. Српске власти су више пута указивале да постоје сведочанства о умешаности иностраних држава и њихових специјалних служби у стимулисање протеста.
Европска унија упорно покушава да примора Београд да призна косовску „независност“ и придружи се незаконитим антируским рестриктивним мерама, игноришући јасан став руководства и становништва Србије по оба питања. Важно је схватити да у овом случају унутрашњи хаос одговара Бриселу. Постоји мноштво примера где иза парола о демократизацији, прикривајући се иза народних маса, западни фактор остварује цинично, прорачунато и грубо мешање у унутрашње послове државе. Довољно је сетити се догађаја на кијевском Мајдану 2013/2014. године, који су довели до уистину катастрофалних последица за Украјину и испровоцирали кризу глобалних размера.
Стога се доследно залажемо да се политички процеси у Србији развијају мирно, у оквиру закона и без спољних притисака. Искрено саосећамо са српским народом и желимо му да кроз ова сложена времена прође са мудрошћу и достојанством.
– Ситуација око српске Аутомне покрајине Косово и Метохија остаје експлозивна. Приштина практично реализује етничко чишћење српског становништва покрајине. Какве су шансе да се не дозволи коначно уништење Срба на Косову и Метохији?
– Сагласан сам са Вашим оценама. Ситуацију усложњава и то што је преговарачки процес између Београда и Приштине под патронатом Европске уније зашао у ћорсокак. Раније достигнути споразуми, од којих је кључно стварање Заједнице српских општина, све до сада Приштина није реализовала. Истовремено, одговорност за недостатак напретка у преговорима приписује се српској страни у најгорим традицијама западних „дуплих стандарда“.
Разлози за овакво стање ствари увелико су очигледни: бриселске бирократе које се представљају као „часни брокери“ отворено подржавају једнострано проглашену косовску „независност“. Приштина са своје стране покушава да демонстрира пуну посвећеност „евроатлантском курсу“, чак иде толико далеко да флертује са кијевским режимом и незаконито учествује у војном савезу са земљама НАТО-а, Албанијом и Хрватском. Све то озбиљно угрожава мир и стабилност на Балкану.
Наша позиција остаје непромењена: Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Решење проблема могуће је само на основама међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Руска Федерација доследно брани овај приступ на међународним платформама и наставља активно да ради у СБ УН, спречавајући да се косовско питање скине са дневног реда тог тела.
Русија је дубоко забринута за судбину Срба на Косову и Метохији. И даље ћемо подржавати напоре које предузима Београд у циљу заштите законитих права и интереса српског становништва покрајине.
– Како бисте Ви окарактерисали стање руске „меке моћи“ у Србији? Руски дом у Београду активно организује конференције и семинаре, као и културне догађаје. Реците нам више о овом раду. Шта је са вашим радом са политичким странкама и друштвеним организацијама?
– Руско-српски односи историјски се ослањају на веома чврсте темеље – културну и духовну блискост наших народа. Важно је очувати и унапредити традиције пријатељства, осигуравајући њихову предају новим генерацијама. У том контексту, хуманитарна сарадња игра посебну улогу.
Видимо да је у порасту интересовање српске јавности за рад Руског дома у Београду. Размере те делатности истакнуте су и бројем одржаних манифестација – током 2025. године било их је око пет стотина. Међу културним пројектима који су реализовани последњих неколико месеци, издвојио бих „Дане Ермитража у Србији“ и мултимедијалну изложбу „Петар Велики и Србија“ које су организоване уз подршку компаније „Газпром њефт“, као и манифестацију „Дане духовне културе Русије у Србији“ која је у свом програму укључивала и концерте државног ансамбла „Русија“ и Хора Сретењског манастира у низу српских градова.
Руски дом служи као место за изузетно интересантне филмске пројекције, музичке и књижевне вечери, презентације књига, научне конференције, курсеве руског језика, методолошке семинаре за наставнике и такмичења за школску децу и студенте. Редовно се одржавају презентације руских универзитета, што омогућава локалним кандидатима да се упознају са њиховим програмима и упишу се на руске универзитете путем државних квота. Више од стотину младих људи из Србије годишње користи ову прилику.
Такође организујемо студијске посете Амбасади за универзитетске студенте. Ове године смо угостили будуће правнике са Универзитета у Београду и Универзитета у Нишу, као и групе студената руског језика.
Посебну пажњу додељујемо продукцији српских документарних филмова о Русији и њеним регионима. Конкретно, пројекат браће Козарски „Културиста у Русији“ је веома популаран у Србији, емитује се иначе на ТВ „Балкан Трип“, а доступан је и онлајн на популарним медијским платформама. Током једног од наших разговора, Председник Александар Вучић је поменуо да ужива гледајући серију и дао јој је веома високе оцене. То говори само за себе.
Активно развијамо сарадњу са јавним организацијама, стручном заједницом и омладинским удружењима, ширимо њен географски обим, обухватајући различите регионе Србије. Остварују се контакти и са представницима политичких кругова који показују заинтересованост за сарадњу са Русијом – то је нормална дипломатска пракса.
– У Србији се налази значајан број руских сународника. Притом је њихова позиција често непријатељска према Русији, што изненађује саме Србе. Да ли је неопходно радити са тим људима?
– Одговарајући на то питање желео бих пре свега да истакнем плодотворан и конструктиван рад Координационог савета организација руских сународника у Србији, који обухвата приближно двадесет удружења Руса. Његови активисти дају значајан допринос уједињавању руске заједнице и спровођењу важних и неопходних догађаја, што Амбасада у потпуности подржава. Такође је охрабрујуће што се млади људи који су овде стигли релативно недавно све више придружују пројектима КСОРС-а у Србији.
Ако желимо да будемо објективни, руски грађани са отворено непријатељским ставом су овде у огромној мањини. Неки „професионални револуционари“ су такође оставили свој траг у Србији, мада без икаквих јасних резултата. У праву сте – Срби су изненађени у таквим случајевима. А истовремено, разумеју о чему се ту ради.
Било како било, живот у иностранству често помаже човеку да се ослободи неких илузија и стереотипа, да на сопствену земљу сагледа на нови начин и да види вредност у ономе што се раније узимало здраво за готово.
Превасходни циљ Амбасаде јесте да дипломатским средствима и методама одбрани суверенитет и легитимне интересе Руске Федерације, као и да заштити права њених грађана и правних лица у иностранству. Служити Отаџбини – велика је част и још већа одговорност. Али управо то дозвољава човеку да развије унутрашње језгро, спремност и способност да превазиђе изазове уместо да бежи од њих – што представља квалитете који су веома тражени у свим животним околностима.
– Прокоментаришите, молим Вас, ситуацију око НИС-а. Да ли данас и даље постоје перспективне области за економску сарадњу у руско-српским односима? Или је Запад на крају свео односе између Москве и Београда на питање историје и културе?
– Проблеми са НИС-ом су узроковани политиком санкција САД, која поткопава обострано корисну економску сарадњу између Русије и европских земаља – при чему ове друге сносе највећи терет штете.
У овом случају, говоримо о кључном елементу националног енергетског сектора Србије, што изазива сасвим оправдану забринутост код наших партнера. Захваљујући дугогодишњој високопрофесионалној сарадњи између руске и српске стране, НИС је постао једна од најефикаснијих и технолошки најнапреднијих енергетских компанија не само на Балкану, већ и далеко изван региона. Реализовани су бројни инвестициони програми, друштвени и хуманитарни пројекти. Подсетимо се и доприноса „Газпром њефта“ унутрашњем уређењу Храма Светог Саве у Београду, који има огроман историјски и духовни значај за српски народ.
У насталим сложеним условима, руско руководство НИС-а, у сарадњи са српским властима, успело је да обезбеди беспрекоран рад Рафинерије нафте у Панчеву и широке мреже бензинских станица. Кључно је да грађани Србије нису осетили утицај санкција.
Током преговарачког процеса о даљој судбини НИС-а очувани су коректни и поверљиви односи између земаља учесница. Полазимо од тога да коначни споразуми морају задовољити руске и српске интересе и, наравно, у потпуности осигурати енергетску безбедност Србије.
Да, западне земље би хтеле да у потпуности истисну Русију са Балкана и улажу значајне напоре да то остваре. Ни ми не седимо скрштених руку. Руско-српска економска сарадња ће се наставити. Наравно, она се не развија тако брзо као што би могла у нормалним условима, због логистичких потешкоћа. Али просес траје. Србија се, без обзира на значајне притиске, није присајединила антируским санкцијама, што ми високо ценимо.
Русија остаје кључни добављач енергената за Србију, нудећи најбоље могуће цене. Постоји обострани интерес за проширење сарадње у индустрији, транспортној инфраструктури, пољопривреди и туризму. Већ се реализују пројекти повезани са дигиталним технологијама. Руске ИТ компаније и трговачке мреже шире своје присуство на српском тржишту.
Једна од нових кључних области могла би бити сарадња у мирнодопском коришћењу нуклеарне енергије. Државна корпорација Росатом има богато искуство и могла би дати значајан допринос развоју енергетског сектора, нуклеарне медицине и других индустријских грана у Србији.
– Који руски региони се могу сматрати лидерима у сарадњи са Србијом? И у чему се огледа потенцијал јачања њиховог узајамног деловања?
– Традиционално блиске контакте са српским партнерима одржавају Москва и Санкт Петербург. Последњих година, сарадња између српских градова и општина и два аутономна округа Руске Федерације, Јамало-Ненецког и Ханти-Мансијског, достигла је импресивне димензије. Активно интересовање за Србију показале су Ивановска, Нижегородска и Тулска област. Њихови представници су учествовали на 21. састанку Међувладиног руско-српског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, одржаном у априлу у Београду. Узгред, у Иванову се успешно развија Руско-балкански центар за пословну сарадњу и културу. Нижњи Новгород је недавно постао пети руски град са директном ваздушном везом са Београдом, придруживши се поменутим Москви и Санкт Петербургу, као и Казању и Сочију. Тулски државни универзитет представља једну од водећих институција за популаризацију руског језика у Србији.
Посебно бих желео да истакнем посету Србији представника Доњецке Народне Републике у Савету Федерације, Александра Волошина у децембру 2025. године. Сенатора је тада пратио омладински тим Шахтјора из Доњецка, који је учествовао на Међународном купу пријатељства у мини фудбалу – првом иностраном турниру на коме је овај тим играо под руском заставом. Припремамо се за наставак сарадње у овој области.
Међурегионални односи су органско и ефикасно средство за јачање пријатељских односа између наших земаља и народа. Руски региони поседују значајне економске, научне, културне и образовне ресурсе. Овде су тога добро свесни и теже да искористе те могућности за реализацију заједничких пројеката.
Међународна специјализована изложба „ЕКСПО 2027“, која ће се одржати у Београду од маја до августа 2027. године, постаће перспективна платформа за успостављање нових пословних партнерстава, укључујући и сарадњу између региона Русије и Србије. И, наравно, огроман потенцијал постоји у области заштите војних меморијала. Срби дубоко поштују војнике Црвене Армије и Народно-ослободилачке војске Југославије које су раме уз раме ослобађале земљу од немачко-нацистичких окупатора и максимално су отворени да раде на очувању сећања на њих.
Разговарао Јевгениј Осенков
Фото: Лола Ђорђевић, „Спутник-Србија“
