Учешће на регионалном програму је превазишло наша очекивања. У претходном тексту су описана прва два дана. По мом субјективном мишљењу трећи дан је био најзанимљивији.
Тог трећег дана смо посетили смо мало место Гаврилов Посад. Ту нас је са топлом добродошлицом дочекао градоначелник. Ови мало место од око 6 500 становника нам је кроз руску традицију у потпуности показало руску душу. У том месту смо први посетили огромну фарму од неколико хиљада крава, где смо се упознали са процесом производње млека и млечних производа.
Наша следећа станица је био “Дворац културе”, који је попут наших домова културе. Успут смо посетили породицу из Париза која је напустила Париз због силних притисака ЛГБТ идеологије, због реалних потешкоћа живота и васпитања деце у духу традиционалног система вредности. То је све чешћи тренд да у Русију долазе идеолошки мигранти и да Русија постаје уточиште, попут својеврсне Нојеве барке, за савремене породице Западне Европе. Породицу чине муж и жена са троје предивне деце. Емануел отац породице и супруг је показао посебан однос према нашој делегацији, да бисмо кроз разговор схватили да је цела породица прихватила Православље и да су им кумови из Србије, због чега је посебно воле.
У “Дворцу културе” су нас дочекали у руској народној ношњи са огромном лутком медведа уз руску савремену химну “Матушка земља”. Затим је уследио ручак са традиционалним руским јелима, а пре почетка ручка дочекани смо са нама добро познатим обичајем хлебом и сољу. Затим је у току ручка представник сваке делегације одржао тост или што бисмо ми рекли здравицу. После ручка уследила су руска кола или хороводи и разне традиционалне игре чиме је на најлепши могући начин приказана руска/словенска култура.
Увече је уследило изненађење. У сали за хокеј сви смо добили обућу за клизање, иако већина нас никада није клизала. То је било адреналинско искуство за нас почетнике које нам је омогућило да, иако још увек несигурно, научимо да клизамо и да нам покаже лепоту тог спорта ретког и тешко доступног у нашој земљи.
Четврти дан нам је показао духовност и уметност тог краја. Православље и руска уметност су приказана другим народима на феноменалан начин. Посетили смо город Палех, где је формирана велика заједница уметника. По речима уметнице из наше делегације Марије Спасојевић створена је средина која изузетно подстиче сваког уметника да ствара. У том градићу прво смо посетили храм Воздвижења часног Крста, затим музеј Голикова. На крају смо посетили Арт-радионицу, где смо не само могли да видимо ремек дела православног иконописања, већ смо имали прилику да се упознамо са уметницима тог града и њиховим делима. Колики су домети њихових уметничких дела, говори довољно чињеница да на ручно насликаним кутијицама се налазе такви цртежи да се са лупом једва виде очи мачке која је само мали део тог ремек дела. Такође је било интересантно видети мастер рад младе девојке која је на малој кутијици насликала венчање младог пара, добијање деце и разне животне ситуације и на крају заједничку старост мужа и жене. Будући да се тек удала она је почела да живи своје дело, а емоције да којима је о свему томе говорила су најлепша промоција породичних/традиционалних вредности.
Затим смо посетили подједнако симпатичан градић са душом Шују. Ту смо имали екскурзију кроз град после чега смо се попели на један од највиших звоника Русије одакле се открива невероватан поглед да цркву и читав град. Ту у Шуји смо направили ретроспективу свега доживљеног где смо се топло захвалили нашим организаторима Ксенији, Аљони, Свети и Светиславу после чега смо продужили за Иваново.
Последњи, најнеомиљенији дан је подразумевао растанак. Пре растанка смо имали прилику да се сретнемо са губернетором Ивановске области Станиславовом Сергејевичем Воскресенским, који специјално због нас дошао из Москве, чиме је наш програм и дефинитивно завршен.
Захваљујући нашим домаћинима из Ивановске области имали смо поново прилику да осетимо топлину руске словенске душе, и што је највећи подстицај, да још активније радимо на повезивању наша два народа и стварању Новог света.
Милан Бојић
Први пут објављено: https://srbratstvo.rs/milan-bojic-o-zavrsetku-programa/