У хотелу Президент је 22. априла 2025. године отворена међународна научна конференција «80. годишњица победе у Великом отаџбинском рату и Другом светском рату». Председник Руског историјског друштва Сергеј Наришкин упутио је поздраве учесницима конференције. Прочитао га је копредсједавајући РИО-а, замјеник министра за науку и високо образовање Руске Федерације Константин Могилевски:
„Црвена армија је 1945. године сломила трупе нациста и њихове сателите, одбранила будућност наше земље и спасила читаво човечанство од невиђене претње. Велика победа над нацизмом постигнута је масовним јунаштвом читавог совјетског народа, напорима сваке републике СССР-а. Пораз непријатеља донели су на сваки могући начин кинески ратници, учесници европског отпора и војници земаља антихитлеровске коалиције. Свети подвиг генерације побједника чврсто је укоријењен у националном сјећању, заувијек је постао симбол који духовно повезује становнике Заједнице независних држава и уједињује научну заједницу наших земаља. Упркос покушајима политизације и поновног писања историје, сећање на рат пажљиво чувају милиони људи широм света.“
С друге стране, Константин Иљич је напоменуо да ће се резултати конференције одразити на даљи рад научне заједнице:
„Сигуран сам да ће ова конференција, као и свака велика, добро припремљена конференција, бити продуктивна. Чињеница да ће се у току рада, као резултат размјене мишљења, појавити нове идеје, појавити нови пројекти и створити нове књиге. Зато што је главни производ рада историчара књига. Оно што је Александар Оганович већ показао, шта смо успели да урадимо заједно, заједничким напорима до 9. маја, је велики и прекретнички посао.“
У оквиру отварања догађаја, копредседавајући РИО-а, научни директор Института за светску историју Руске академије наука Александар Чубарјан говорио је о значају конференције за историјске науке:
„Верујем да можемо да дамо свој допринос подржавању историјске истине о догађајима од пре 80 година, Великог отаџбинског рата и Другог светског рата. Желео бих да кажем да овде посебно поздрављам наше стране госте. Имамо 25 земаља из различитих региона заступљених овде.“
Директор Института за археологију Руске академије наука, потпредседник Руске академије наука, члан Председништва РИО Николај Макаров нагласио је да ће 2025. године бити објављене нове књиге и материјали о војној историји:
„Годишњице догађаја који се одржавају ове године осмишљени су да ојачају ово сећање, оживе у нашим умовима херојске догађаје из ратних година, још једном се сете оних који су дали своје животе за победу. Приближавање 80. годишњице дало је снажан подстицај новим истраживањима у историји Великог отаџбинског рата, Другог светског рата, да се схвати његов светско-историјски значај на новим хронолошким границама, да се траже непознати извори о догађајима из ратних година и да се прошири приступ архивским документима. У јубиларној години биће објављено 47 нових књига о историји рата, о различитим аспектима војне историје, које представљају резултате нових истраживања.“
Велики отаџбински рат доказао је неповредивост јединства народа Совјетског Савеза, који су били још уједињенији у борби против заједничког непријатеља. Ову тезу је у свом говору нагласио Владимир Медински, помоћник председника Руске Федерације, председник Руског војно-историјског друштва:
„У оквиру своје историјске политике, Русија је увек бранила тезу о разумевању победе као заједничког циља народа Совјетског Савеза. Знамо какве су напоре нацистичка Немачка и њени савезници уложили да поделе народе СССР-а, да супротставе представнике различитих националности једни против других <… >Историја је показала да су ови напори од самог почетка били осуђени на неуспех.“
Елена Малишева, шефица Националног центра за историјско памћење при председнику Руске Федерације, чланица Савета Руског историјског друштва, нагласила је важност очувања историјског сећања на догађаје из Великог отаџбинског рата:
„Велики значај категорије историјског памћења повезан је са објективним дистанцирањем од најважнијих догађаја Другог светског рата и Великог отаџбинског рата, потребом да се схвати нови ниво разумевања и прелазак на другачији семантички ниво, који је сада веома важан са становишта научног приступа.“
Анатолиј Торкунов, ректор Московског државног института за међународне односе (Универзитет) Министарства спољних послова Руске Федерације, копредседавајући РИО, говорио је о ширењу методолошких приступа проучавању историје Другог светског рата:
„Данас је најновији тренд у историографији Другог светског рата развој интегрисаног интердисциплинарног приступа, ширење истраживачких алата и опсега. Уз традиционална војно-стратешка питања и дипломатску историју, све више пажње се посвећује економским, социо-психолошким и културним аспектима, повезаности унутрашње и спољне политике и међусобној перцепцији у односима између земаља учесница.“
Конференцију су организовали Институт за светску историју Руске академије наука, Руско историјско друштво, Институт за руску историју Руске академије наука, Министарство науке и високог образовања Руске Федерације и Институт за напредна историјска истраживања. Догађај је одржан уз подршку Транснефта, Међудржавног фонда за хуманитарну сарадњу држава чланица ЗНД, Међународне Фонда „Историја Отаџбине“.
На маргинама конференције, учесници су размотрили дискутабилна питања проучавања Другог светског рата са широким учешћем страних истраживача. На конференцији је учествовало више од 40 страних научника из земаља ЗНД, Азије, Африке, Западне и Источне Европе.
Први пут објављено: http://Состоялось открытие конференции «80-летие Победы в Великой Отечественной и Второй мировой войне» — Российское историческое общество