Предавања о Пушкину и руском насљеђу на универзитетима у Српској

С циљем промоције руске културе, књижевности, језика и руског народа у Републици Српској, прошле седмице су организована предавања на тему Пушкина, рада бијеле емиграције у Краљевини Југославији, те о руском насљеђу у Српској. Предавања су организована на Универзитету у Источном Сарајеву и Универзитету у Бањој Луци, а предавања су била јавног карактера.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО. БАЊА ЛУКА. Прошле седмице, 13. и 14. новембра, организована су два отворена предавања на два јавна универзитета Републике Српске. Прво предавање је организовано на Универзитету у Источном Сарајеву у амфитеатру Филозофског факултета с почетком у 13.00. Назив предавања је био Пушкин, Пушкин и друге загоњетке на ком је проф. др Ирена Антанасијевић, редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и руководилац Руског научног института, говорила о Пушкиновом стваралаштву и његовом присуству на Балкану, највише за вријеме југословенске монархије. Истакла је да је за руску емиграцију у Југославији Пушкин постао стуб уједињења руске мисли и културе, а без обзира на идеолошке разлике међу њима, сви су га називали “нашим свим”.

Источносарајевско предавање је организовано у склопу фестивала под називом Пушкин – оснивач руског језика посвећеног годишњици рођења највећег руског књижевника. Организатори предавања су били Центар за отворено образовање на руском језику и изучавање руског језика у Републици Српској уз операторство Тулског државног педагошког универзитета и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Идућег дана, 14. новембра, на Универзитету у Бањој Луци организован је округли сто Руско насљеђе у Републици Српској, који је окупио стручњаке различитих области с циљем упознавања публике са досадашњим сазнањима о руској бијелој емиграцији на простору Српске, те су изнијели бројне приједлоге у вези са даљим истраживањима и активностима. На округлом столу су учествовали проф. др Ирена Антанасијевић с Универзитета у Београду, др Георгиј Енгелхарт из Руског дома у Београду, др Мира Мандић, мср Дејан Пухало и мср Галина-Марија Мићић с Универзитета у Бањој Луци, Анђела Бабић с Универзитета у Марибору, те Зоран Мачкић, дугогодишњи савјетник у Архиву Републике Српске и проучавалац руске бијеле емиграције.

Организатори бањалучког округлог стола су били Центар за отворено образовање на руском језику и изучавање руског језика у Републици Српској и Центар за руске студије Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини.

Поред округлог стола, у Бањој Луци је исти дан организовано предавање Пушкин и наше све на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци у циклусу већ поменутог фестивала о Пушкину. Студентима, наставницима и свим заинтересованим за руски језик и руску културу је у Центру за руске студије Филолошког факултета у Бањој Луци проф. др Ирена Антанасијевић је говорила у Пушкиновом стваралаштву и његовој интерпретацији од стране бијеле емиграције у Југославији у 20. вијеку.