Ван граница Републике Српске мало је познато да су након Првог свјетског рата и Грађанског рата у Русији свој дом у Херцеговини нашли многи Руси, припадници Бијеле гарде и њихови сљедбеници. Руси су између два свјетска рата дали огроман допринос у развоју друштва у југословенској монархији, највише на пољу културе, образовања и здравства. Сјећање на козаке се и данас чува највише у Херцеговини, гдје су били најприсутнији на територији данашње Српске.
БИЛЕЋА. Херцеговачки градић недалеко од најјужнијег града Републике Српске, Требиња, чува велико руско наслијеђе и сјећање на Русе који су уточиште од бољшевичке револуције пронашли управо међу херцеговачким Србима.
У Билећи, тада у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, свој дом је пронашао дио Донског козачког корпуса. По одлуци краљевских власти су у новембру 1921. године смјештени у билећки Лагер. До Билеће су дошли прешавши ријеку Саву у Броду, а затим ускотрачном пругом преко Добоја и Сарајева су стигли у Требиње. Одатле су пјешице се упутили у Билећу у којој ће остати до септембра 1926. године. По обнови инфраструктуре порушене током Првог свјетског рата кадети су се врло брзо привикли на нове околности и нови дом. Велик допринос је дат у многим сферама, а највише на пољу културе, занатства и медицине о чему свједоче бројна историјска свједочанства из овог краја.
Трагове боравка Руса на подручју Источне Херцеговине видимо кроз бројна усмена предања, неријетко руске предмете који се с љубављу чувају по херцеговачким домовима, као и споменици Руса на херцеговачким гробљима.
На билећком градском гробљу, у дијелу прозваном Руско гробље од стране локалног становништва, одржан је помен на припаднике Донског кадетског пука, као и на мученичку императорску породицу Романов. Осим служеног помена, на гробљу су биле изложене фотографије кадета који су боравили у Билећи. Ову манифестацију је организовао Миодраг Љумо Хрњез, предсједник Завичајног клуба «Освит». Он је за Независне новине истакао важност сјећања на Русе, нарочито у вријеме Првог свјетског рата, када је Руска империја ушла у рат помагајући Србима да преброде ратне проблеме и повлачење преко албанских планина. Такође, додатно је истакнуо паралелу између мученичког страдања српског кнеза Лазара Хребељановића и руског императора Николаја II. Најављена су и додатна дешавања поводом посљедње реченог током јесени ове године.
Помену донским кадетима су присуствовали и представник Амбасаде Руске Федерације у БиХ Иља Гладков и представник Руског дома у Београду др Георгиј Енгелхарт.
На Руском гробљу у Билећи се, поред споменика из прве половине прошлог вијека, налази и један споменик из 1990-их. Ријеч је о мермерној плочи посвећеној Сергеју Владимировичу Мелешку, који је као добровољац погинуо у саставу Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата.
Крајем прошле године је током посјете кадета донских козака Билећи договорено братимљене овог херцеговачког градића са Новочеркаском, градом у Ростовској области у Руској Федерацији. Такође је најављена изградња мултифункционалног центра у Билећи с циљем очувања сјећања на руску императорску војску која је боравила у овим крајевима.